Pogled na... - Srbija

U restoranima će se jesti i bolje i skuplje

Cene ugostiteljskih usluga u Srbiji nastavile su da rastu, (u februaru su bile veće za 4,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine) pa će se čak i kratka kafa ili ručak na terasi osetiti u budžetu više nego ranije. Poskupljenja su najizraženija kod hrane za 6,1 odsto. Posebno se izdvaja rast cena gotovih jela, koja su u proseku skuplja za čak 9,5 procenata. Na primer, u beogradskim restoranima porcija špageta sa mesom sada košta u proseku 1.050 dinara, dok je prošle godine bila oko 960 dinara. Slede variva, sa poskupljenjem od 6,5 odsto – pasulj košta oko 720 dinara umesto 675 dinara. Hleb i kolači u pekarama i kafićima takođe su poskupeli za po 6,2 procenta, pa na primer, kroasan sa čokoladom sada je više od 90 dinara, dok je prošle godine bio 85 dinara. Poskupljenja nisu zaobišla ni pića.

Alkoholna pića, kao što su pivo ili rakija u barovima i restoranima, skuplja su za 7,2 odsto, dok su bezalkoholna pića, poput soka ili vode, skuplja za sedam procenata. Na primer, u kafićima je kapučino sa 350 porastao na 380 dinara, a mala flaša soka sa 150 na 160 dinara. Regionalno posmatrano, rast cena bio je još izraženiji u Vojvodini, gde su ugostiteljske usluge poskupele za 7,2 odsto. U ovom delu zemlje cene hrane više su za 7,5 odsto, alkoholnih pića za 6,5 procenata, dok su bezalkoholna pića zabeležila najveći skok – čak devet odsto. Prenoćišta su bila skuplja za 4,5 procenata.

Stručnjaci ukazuju da na rast cena u ugostiteljstvu utiču brojni faktori od poskupljenja namirnica i energenata do povećanja troškova rada i zakupa. U takvim uslovima, ugostitelji nastoje da očuvaju poslovanje korekcijom cenovnika, što se direktno odražava na potrošače.

Mladen Stojanović, direktor Udruženja ugostitelja Srbije, kaže za „Politiku” da je poskupljenje opravdano s obzirom na to da rastu i troškovi poslovanja, ali da bi ono trebalo da prati i rast kvaliteta usluge.

– Sve se više približavamo vremenu kada neće više da se ide u kafanu, jer će se poslovanje podeliti u dve grupe.

S jedne strane ćemo imati fastfudove koji nude jeftiniju hranu i, s druge, restorane koji će se pozicionirati visoko na lestvici – po kvalitetu usluge, ali i po cenama. Ta transformacija se neće desiti preko noći, ali je ona neminovna – kaže naš sagovornik. Kada je reč o konkretnom poskupljenju koje je statistika zabeležila, on navodi da je ono logično jer raste cena svih troškova u ugostiteljstvu koji su gostu nevidljivi, ali vrlo opterećuju poslovanje.

– Zemlje iz okruženja, posebno turističke, nude radnicima visoke plate, čemu je nemoguće parirati i onda imamo prevelik odliv stručne radne snage. A to je samo jedan od problema sa kojima se suočavamo. Mislim da ugostiteljstvu sledi generalno spremanje, profilisanje (čime ko želi da se bavi, da li je picerija, stejk haus, bar, restoran) i ko to ne bude razumeo, izgubiće trku – kaže Stojanović.

Na pitanje da li to znači da više nećemo biti destinacija na kojoj se dobro i jeftino jede, direktor Udruženja ugostitelja Srbije kaže da će se jesti i bolje, ali da će to u budućnosti morati i da se plati.

Inače, prema podacima zvanične statistike, u svim zemljama u regionu ugostiteljske usluge i jelo van kuće su i dalje skuplji nego prošle godine. Vlasnik jednog ugostiteljskog objekta u centru Beograda kaže da je problem sa kvalitetnom radnom snagom i dalje veliki problem, posebno u gradovima i turističkim mestima.

– Mladi ne žele da rade u restoranima ili kafićima zbog radnog vremena, vikenda i praznika, što su ključni radni dani za ugostiteljstvo. U regionu se vidi i fenomen odliva radne snage u inostranstvo (Nemačka, Austrija, Slovenija), gde su plate mnogo veće. Problem je već postao sistemski, jer ugostiteljstvo zavisi od ljudi, ali ljudi traže bolje uslove nego što sektor trenutno nudi. Bez povećanja plata i boljih uslova, problema sa radnom snagom će biti sve više, čak i ako cene usluga nastave da rastu – kaže naš sagovornik iz ugostiteljskog sektora.